Milioni ljudi kupuje njegove romane i jako je uspešan. Međutim, uprkos njegovom profesionalnom uspehu, godinama pisac pati od privatnih bračnih problema. Na svom vebsajtu, Evans je nedavno postovao ličnu priču o svom pokušaju da spasi svoj brak:
“Moja starija ćerka, Džena, nedavno mi je rekla, “Moj najveći strah kad sam bila dete bio je da ćete se ti i mama razvesti. Onda, kada sam imala 12 godina, odlučila sam da s obzirom koliko se svađate, možda bi bilo bolje i da jeste.” Onda je dodala uz osmeh.
“Drago mi je što ste ipak sve rešili”
Godinama moja žena Keri i ja smo se borili.”
“Kada pogledam unazad, nisam najsigurniji šta nas je uopšte spojilo zajedno, ali naši karakteri se nisu slagali. I što smo duže bili u braku to su veže te razlike izgledale. Susret sa slavom i bogatstvom nije olakšao naš brak. Zapravo, samo je produbio naše probleme. Tenzija između nas je bila toliko užasna da mi je odlazak na turneju bio olakšanje. Naše svađe postale su toliko konstantne da je bilo teško zamisliti normalan odnos. Postali smo oboje odbrambeni, sazidali smo emocionalne tvrđave oko srca. Bili smo na ivici razvoda i više od jednog puta smo pričali o tome.”
“Bio sam na turneji kada je sve otišlo do đavola. Imali smo još jednu ogromnu svađu preko telefona i Keri mi je spustila slušalicu. Bio sam sam, osećao sam se usamljeno, frustrirano i ljuto. Dostigao sam svoj limit. Tada sam se obratio Bogu. Ili kako god. Ne znam da li to može da se nazove molitvom, možda vikanje na Boga i nije molitva, ali morao sam to da izbacim iz sebe. Stajao sam pod tušem u jednom hotelu i vikao sam na Boga što je moj brak pogrešan i što ne mogu da uradim ništa. Koliko god da sam mrzeo ideju razvoda, bol koji sam imao kada smo zajedno bio je preveliki. Bio sam i zbunjen. Nisam mogao da shvatim zašto je brak sa Keri bio toliko težak. Duboko u sebi sam znao da je Keri dobra osoba. I ja sam dobra osoba. Zašto se onda ne slažemo? Zašto sam se oženio sa nekim toliko drugačijim od sebe? Zašto ona nije mogla da se promeni? Najzad, slomio sam se, seo u tuš kabinu i počeo sam da plačem.”
“U dubinama svog očaja, došla mi je moćna inspiracija. Ne možeš da je promeniš Rik. Možeš samo da promeniš sebe. U tom trenutku počeo sam da se molim. Ako ne mogu da promenim nju, Bože, onda promeni mene. Molio sam se do kasno u noć. Molio sam se i sledeći dan kada sam se vraćao kući. Molio sam se dok sam ulazio na vrata kod moje hladne žene koja me je jedva i registrovala. Te noći, kada smo legli u krevet, santimetrima jedno od drugoga, inspiracija je došla. Znao sam šta treba da uradim.
Sledećeg jutra prevrnuo sam se na njenu stranu kreveta i pitao: “Kako mogu da ulepšam tvoj dan?”
Keri me je pogledala ljutito. “Šta?”
“Kako mogu da učinim tvoj dan boljim?”
“Ne možeš”, rekla je. “Što me pitaš to?”
“Jer to i mislim”, rekao sam. “Samo želim da znam šta mogu da uradim da popravim tvoj dan.”
Pogledala me je cinično. “Želiš da uradiš nešto? Idi očisti kuhinju.”
Očekivala je da ću se naljutiti. Umesto toga samo sam klimnuo glavom. “Ok.” Ustao sam i očistio sam kuhinju.
“Sledećeg dana pitao sam je istu stvar. “Šta mogu da učinim da tvoj dan bude bolji?”
Njene oči su se smanjile. “Očisti garažu.”
Duboko sam udahnuo. Već sam imao dan pun obaveza i znao sam da je to tražila iz inata. Bio sam na ivici da puknem na nju. Umesto toga, rekao sam “Ok.” Ustao sam i sledeća 2 sata sam čistio garažu. Keri nije bila sigurna šta da misli.
Došlo je i sledeće jutro. “Šta mogu da uradim da ti učinim dan boljim?”
“Ništa”, rekla je. “Ne možeš da uradiš ništa. Molim te prekini sa tim.”
“Žao mi je”, rekao sam. “Ali ne mogu. Obećao sam samom sebi. Šta mogu da uradim da ti učinim dan boljim?”
“Zašto radiš ovo?”
“Jer mi je stalo do tebe”, rekao sam. “I do našeg braka.”
Sledećeg jutra pitao sam je opet. I sledećeg. I sledećeg. Onda, tokom druge nedelje, desilo se čudo. Dok sam postavljao pitanje, Kerine oči bile su pune suza. Onda je počela da plače. Kada je uspela . Nisi ti problem. Ja sam. Ja sam teška osoba za život. Uopšte ne znam zašto ostaješ sa mnom.”
Nežno sam joj podigao bradu dok me nije pogledala u oči. “Zato što te volim”, rekao sam. “Šta mogu da uradim da ti učnim dan boljim?”
“Ja bih to trebala tebe da pitam.”
“Trebala bi”, rekao sam. “Ali ne sada. Sada, ja sam glavni. Moraš da znaš koliko mi značiš.”
Stavila je svoju glavu na moje grudi. “Oprosti mi što sam bila toliko zla.”
“Volim te”, rekao sam.
“Volim te”, odgovorila je.
“Šta mogu da učinim da ti učinim dan boljim?”
Pogledala me je nežno. “Jel možemo samo da provedemo neko vreme zajedno?”
Nasmejao sam se. “Sviđa mi se to.”
Nastavio sam da je pitam isto pitanje više od mesec dana. I stvari se jesu promenile. Svađe su prestale. Onda je Keri počela da pita “Šta ti treba od mene? Kako da budem bolja žena?”
Zidovi između nas su pali. Počeli smo da vodimo smislene rasprave o tome šta želimo od života i kako možemo da usrećimo jedno drugo. Ne, nismo rečili naš problem. Ne mogu da kažem da se više nikada nećemo svađati. Ali priroda naših svađa se promenila. Ne samo da su postale sve ređe, nedostajalo im je energije koju su nekada imale. Uskratili smo im kiseonik. Jednostavno više nismo imali u sebi to da povređujemo jedno drugo.”
“Keri i ja smo u braku već više od 30 godina. ne samo da volim svoju ženu, dopada mi se. Volim da budem sa njom. Trebam je. Mnoge naše različitosti postale su naša snaga, a drugi nisu bitni. Naučili smo kako d avodimo računa jedno o drugom i što je najbitnije, dobili smo želju da to i radimo.
Brak je težak. Ali je i roditeljstvo i biti u formi ili pisati knjige kao i sve bitno u životu. Imati partnera u životu je neverovatan dar.Ne kažem da ono što se desilo sa mnom I Keri može da pomogne i drugima. Čak ni ne tvrdim da svi brakovi treba da budu spaseni. Ali za mene, ja sam jako zahvalan za inspiraciju koja mi je došla. Drago mi je da je moja porodica netaknuta i da još uvek imam svoju ženu, mog najboljeg druga, u mom krevetu, pored mene kada se probudim. I zahvalan sam što i sada, decenijama kasnije, svako malo jedno od nas se dokotrlja do drugoga i kaže: “Šta mogu da učinim da ti ovaj dan bude bolji?”
0 komentari:
Objavi komentar